Da sam jučer umro danas ne bih znao kako je lako biti mrtav. Umirao sam ja više puta, od straha pa i politički, samo sada sam mrtav životno i načisto. Ekonomski nisam umirao dugo jer sam se liječio pozajmicama od zelenaša. Pošto više nisam mogao sebi da dozvolim ovu terapiju došlo je do kontraindikacija koje su prouzrokovale smrt.
Sve je kako sam ostavio u oporuci, samo grob mi je neugodan, takoreći neuslovan. A ja sam kriv što sam ga ovako iskopao, nisam mogao sa ovih deset prstiju više da kopam zemlju jer ove ruke su napravljene da miluju žene a ne da se zamaraju fizičkim radovima. I nekako je plitak, zato što nije bilo vremena za veće kopanje a snaga me je brzo napustila.
Grob je u planini ispod velikog bora, što je familijarna ostavština, mislim, bor. I rekao sam, da neću veliku povorku što su ova dvojica, koji su me doveli, doslovno ispunili. Govor nije bio dug, jedva su imali vremena da mi opsuju majku prije nego što su me uzemljili.
Kao što vidite nisam ni dugo bolovao čime sam rasteretio familiju, zdravstvene fondove, pa, i samoga sebe. Na onom svijetu će me sigurno kandidirati za neku funkciju od vitalnog značaja kada vide kako sam štedljivo napustio ovaj svet.
Sada ležim na dnu groba zadovoljan i na miru trulim pošto mi je posljednja želja ispunjena. ( pogledati naslov, prim.prev.)
T.B.
Nema komentara:
Objavi komentar